Dojenje i laktacija su od presudne važnosti za najraniji razvoj bebe i emocionalno povezivanje sa majkom. Majčino mleko je prilagođeno potrebama bebe, i u najranijem periodu njenog života ne postoji bolji način hranjenja deteta od dojenja.

Reč je o procesu koji je osetljiv na mnoge uticaje iz okoline, zbog čega se neretko dešava da majka ostane bez mleka, pa se problemi sa dojenjem dodatno uvećavaju. Najvažniji korake u uspostavljanju i podsticanju laktacije preduzima majka, dok su određene stvari uslovljene i bebinim raspoloženjem, učestalošću dojenja i okruženjem.

U nastavku teksta objašnjavamo šta je laktacija i od čega zavisi, kako poboljšati mleko kod dojilja, koliko novorođenče treba da jede i kako sprečiti nestanak mleka kod dojilja.

Šta je laktacija?

Laktacija je proces lučenja mleka koji uslovljava uspešno dojenje, postavljajući tako temelje zdravog i uspešnog razvoja bebe. Dva ključna hormona koja regulišu laktaciju i dojenje su prolaktin i oksitocin.

Prolaktin je odgovoran za proizvodnju mleka, i nivo ovog hormona u organizmu je i do deset puta veći neposredno pre i nakon porođaja. Do povećanja nivoa prolaktina dodatno dolazi kada beba stimuliše bradavicu i tako direktno utiče na proizvodnju mleka u dojci.

Dok prolaktin proizvodi mleko, otpuštanje mleka se dešava zahvaljujući hormonu oksitocinu. Ovaj hormon ima bitnu ulogu u porođajnim kontrakcijama, skupljanju materice nakon porođaja i dojenju, a osim fizioloških funkcija, bitan je i za emocionalno povezivanje, pa se još naziva i “hormon ljubavi”.

Oksitocin je specifičan jer je za razliku od prolaktina, osetljiv na majčino raspoloženje i može da “utihne” ukoliko je majka pod stresom. Važi i suprotno – dovoljno je da majka čuje bebin plač i da razmišlja o dojenju, da bi aktivirala ovaj hormon.

Još jedan značajan faktor je povratni inhibitor laktacije, koji deluje lokalno u dojci. Kada su dojke prepunjene, njegova visoka koncentracija u mleku zaustavlja dalju proizvodnju istog. Takođe, kada su dojke prazne, njegov izostanak podstiče proizvodnju novog mleka. Ovo je lokalna, odnosno autokrina kontrola proizvodnje mleka, dok oksitocin i prolaktin vrše hormonalnu endokrinu kontrolu proizvodnje mleka.

Kako nastaju problemi sa dojenjem?

Problemi sa dojenjem su doveli do poražavajuće statistike prema kojoj tek svaka osma žena doji svoju bebu, najčešće zbog nedostatka mleka i problema koji prate ovu pojavu.

Dojenje bebe je u velikom meri povezano sa psihičkim stanjem i fizičkim zdravljem majke, pa nedostatak mleka može biti uzrokovan stresom, nervozom, ali i nezdravim načinom života pre i tokom trudnoće. Ukoliko beba prilikom sisanja ne dobija dovoljnu količinu mleka, dojenje je u tom slučaju i bolno, što dodatno stvara osećaj neprijatnosti i nezadovoljstva. Iz ovih razloga, veliki broj majki se odlučuje na dohranu bebe.

Kontinuiran osećaj bola treba razlikovati od bola izazvanog ragadama – pukotinama na koži bradavice koje nastaju prilikom prvih podoja, pre nego što beba i majka “uvežbaju” dojenje i pravilno hvatanje dojke. Ove sitne pukotine su normalna pojava, a preskakanje jednog podojka sa povređenje dojke će biti dovoljno da rana zaraste.

Podsticanje laktacije i preporučljive navike

Ponekad i sama strepnja od nestanka mleka može da prouzrokuje ovaj problem, pa je važno da svaka majka bude svesna da je njena smirenost glavni preduslov za uspešno dojenje. Osim izbegavanja stresa, važno je uvrstiti u svakodnevicu neke zdrave navike koje će doprineti kvalitetu laktacije i bebinom zdravlju.

Učestalost dojenja bebe – na koliko sati beba treba da jede?

Kako bi se beba navikla na dojenje, a majčin organizam na stvaranje mleka, potrebno je ispoštovati neka pravila dojenja već od samog porođaja. Prvo dojenje bi trebalo da se obavi u prva dva sata nakon rođenja, a nakon toga učestalost dojenja zavisi od bebe do bebe. Nikako ne bi trebalo čekati duže od šest sati na podoj, niti bi trebalo da se iznenadite ukoliko beba želi da sisa na svaka dva sata.

Pratite signale koje vam beba daje

Bebe se same oglašavaju kada su gladne, a na mamama je da to prepoznaju i nahrane dete kad god ono to zatraži. Zbog toga u ovom periodu ne postoji određen broj obroka, budući da sama beba prema svojim potrebama diktira učestalost dojenja.

Raznovrsna ishrana i odmor za uspešno dojenje bebe

Zdrava ishrana je od velike važnosti za sve dojilje, budući da je u ovom osetljivom periodu svakoj od njih potrebno znatno više energije nego inače. To podrazumeva konzumiranje zdravih namirnica, izbegavanje prejedanja i povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno, a ova količina se ogleda u šolji mleka ili jogurta, kuvanom jajetu i parčetu hleba. Cigarete su veliki naprijatelj uspešnog dojenja, pa se prestanak pušenja preporučuje još tokom planiranja trudnoće.

Iako većina žena teži da što pre povrati vitku liniju iz perioda pre trudnoće, stroge dijete nisu preporučljive u ovom periodu jer dovode do smanjene proizvodnje mleka. Odmor je takođe od presudne važnosti, jer svako umaranje i forsiranje može da poremeti dojenje i količinu mleka koja nastaje laktacijom.

Kako znati da je beba dovoljno sisala?

Ukoliko se pitate kako se pravilno doji beba, krenite od udobnog položaja za vas i dete. Postavite bebu pred dojku tako da lagano može da je uhvati, i pratite kako se ponaša. Znaćete da dojenje teče uspešno ukoliko ne osećate bolove, vidite da se beba polako opušta dok sisa, a primetićete i da vremenom traži sve više mleka. Čestim podojima ćete biti sigurni da je dete sito, a istovremeno ćete podstaći bržu i češću proizvodnju mleka.

Početak dojenja i laktacija su procesi sa kojima se suočava svaka majka, a njihova uspešnost zavisi pre svega od zdravih navika, osluškivanja bebe i mirnog života bez stresa i nervoze. Ukoliko se fokusirate na činjenicu da je vašoj bebi potrebno mleko koje možete da joj date, dojenje će proći kako treba, a vaša beba će dobiti odličnu osnovu za zdrav razvoj.