Astma je hronično oboljenje, zapaljensko stanje i proces pri kom se cevčice i mehuri u plućima sužavaju, otiču i proizvode višak sluzi. Astma se ispoljava kroz epizodne napade gušenja, sviranja (šištanja) u grudima koji se manifestuju pre, uz sam kašalj ili neposredno posle njega.

Za neke ljude, astma može biti mala poteškoća, dok je nekima velika prepreka za obavljanje, čak i najosnovnijih poslova u toku dana. 

Bitno je znati da kada se radi o astmi simptomi se mogu uspešno kontrolisati, iako se neko, na primer, rodio sa njom. Potrebno je samo raditi na na tome da se pronađe pravi uzročnik a potom i adekvatna terapija.

Koji su simptomi astme?

Astma kod dece i osoba u trećem dobu ima najizraženije simptome. Iz tog razloga je bitno posebnu pažnju posvetiti i kućnoj nezi obolelih osoba, kao i preventivnom radu sa porodicama, kako bi se smanjile ili barem eliminisale potencijalne situacije u kojima dominiraju alergeni.

Simptomi astme variraju od osobe do osobe, ali je najdominantniji onaj vezan za otežano disanje, težak dolazak do vazduha i bol u grudima (pri težim fizičkim aktivnostima, kao što je, na primer, trening). Neki od najčešćih simptoma su:

  • Plitki uzdasi sa nemogućnošću produbljivanja;
  • Stezanje u grudima ili bol;
  • Nesanica usled kašlja, kijanja;
  • Karakteristično zvižanje u plućima pri izdisanju (naročito rasprostranjen simptom kada je u pitanju astma kod dece);
  • Teže podnošenje prehlade/gripa – kašalj i “zviždanje” se pogoršava;

Glavni faktori rizika za nastanak sastme su osetljivost respiratornih organa na određene alergene ili supstance iz spoljašnje sredine, kao što su: kućna prašina, grinje, poleni razlilitih korovskih biljaka, polen iz cvata drugh biljaka, buđ, duvan, životinjaska dlaka i perje.

doktor pregleda pacijenta sa stetoskopomKako se postavlja dijagnoza i koji su tipovi astme?

Kada kašalj postane već toliko učestao i praćen gušenjem i sviranjem u grudima, to najčešće ukazuje na to da imamo posla sa oboljenjem kao što je bronhijalna astma. Prilikom razgovora sa pacijentom, posebna pažnja se obraća na to kada je bolest počela.

Ponekad se simptomi astme jave već u ranom detinjstvu, pa neki ljudi imaju naslednu predispoziciju za razvoj bronhijalne astme, dok su neki često izloženi infekcijama.

Nakon razgovora, pristupa se pregledu stetoskopom, pravi se snimak pluća i vrši se spirometrijsko ispitivanje kako bi se definisao stepen suženja disajnih puteva. Neretko (odnosno u slučajevima kada asmatični napad ili simptom nije izražen) se sprovode i alergo testovi, kako bi se procenilo da li je potrebno lečenje u bolnici.

Tipovi astme – nije svaka astma ista

Kada postoji opravdana sumnja na postojanje bronhijalne astme, a ostali nalazi su manje ili više u normali, rade se posebni testovi, odnosno meri se vršni protokol i test bronhodiletatorima. Tako se dolazi do saznanja o kojoj vrsti astme oboljenja je reč:

  • Alergijska astma
  • Infekcijska astma (nealergena)
  • Aspirinska astma
  • Profesionalna astma (zamor usled fizičke aktivnosti)

Razlika između astme i bronhitisa

Astma je bolest koju karakterišu napadi kašlja i otežanog, čujnog disanja (“zviždanje, škripa, vizing”) koji prolaze spontano ili nakon primene odgovarajućih lekova za širenje disajnih puteva.

Astma (bronhijalna astma) pripada grupi koje se ubrajaju u takozvane hronične bolesti pluća, u čijoj osnovi je sklonost bronhija i alveola (plućnih mehurića) da pojačano reaguju na nadražaje različitih vrsta (obično su to alergije (alergijska astma je najčešća), zamor, hladan vazduh, aspirin…). Reaguju tako što pojačano luče sluz i začepljuju se, tj. sužavaju.

Bronhitis nije isto što i opstrukcija pluća

Iako postoje i hronična, akutna stanja koja idu sa zapaljenjem bronhija, sam bronhitis, kao zdravstveno stanje ne mora izazvati stanje kao što je opstrukcija pluća – da se ispoljava uz karakteristično zviždanje u grudima.

covek sa astmom kasljeKako izbeći napad astme? Prevencija je pola posla

Kako je astma oboljenje koje u najvećem broju slučajeva nije potpuno izlečivo, jedini način da se simptomi bolesti drže “pod kontrolom” su izbegavanje situacija koje ne pogoduju našem zdravlju.

Osim izbegavanja alergena (boravak napolju kada je sezona cvetanja/polena, izbegavanje dužeg boravka u prostoriji sa životinjama, redovno provetravanje i brisanje prašine), savetuje se i prestanak pušenja, redovno vakcinisanje protiv gripa, blagovremena terapija (uzimanje antihistaminika) protiv infekcija gornjih i donjih disajnih puteva, i naravno, primena pumpica za dugotrajnu kontrolu bolesti.

Kako se ponašati u slučaju napada astme?

Ukoliko do asmatičnog napada dođe, asmatičari najčešće prvo pristupaju inahalacijama, i to takozvanim bronhodilatatorima. Inhalacije se u zavisnosti od težine i trajanja napada, ponavljaju na pet minuta.

Ako nema poboljšanja stanja, neophodan je hitan odlazak kod lekara, jer nije uvek moguće predvideti dalji tok bolesti. U najekstremnijim slučajevima, bronhijalna astma može dovesti do gubitka svesti i naglog pogoršanja bolesti te je neophodno što pre potražiti pomoć lekara.

Takođe, postoje neke od vežbi koje se koriste za umirivanje samog disanja, tako da se osim uzimanja sredstava kao što su lekovi za astmu koji šire disajne organe, preporučuje i  štednja snage i pokušaj da se savlada napad panike

Svesnim tokom disanja sami kontrolišemo pomeranje dijafragme. Preporučuje se disanje stomakom, telom blago nagnutim unapred (ili u položaju koji vama najviše odgovara – sedeći položaj je takođe dobar).

Vežbe disanja i jačanje muskulature za lakše podnošenje napada

Vežbe disanja i jačanje muskulature su veoma važan i sastavni deo života svakog asmatičara, bilo da je u pitanju prevencija ili lečenje bronhijalne astme. 

Naročito su opasne situacije kada prilikom neke povrede dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja i povrede disajnih puteva koje neminovno zahtevaju čestu i temeljnu pomoć posebno obučenih stručnjaka – koji koji obučavaju pacijente kako da vežbe sprovode čak i u kućnim uslovima ukoliko ne mogu da dolaze u samu ordinaciju.

Kada vas neko uputi u to kako da lakše kontrolišete napade panike tokom napada, na koju stranu da se okrenete, nagnete ili koje vežbe da radite kako biste ojačali grudni koš i leđa – mnogo j elakše doći do, ponekad najvažnijeg, osećaja sigurnosti i osećaja da je neko tu da vam pomogne da uhvatite dah.

Osnovni korak – koncentracija na pravu razmeru dahova

U svim fazama i vrstama disanja (dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog) dužina udisaja i izdisaja mora biti 2:1 – tj. Izdah treba da bude dva puta duži od udaha. Vazduh se udiše kroz nos – da bi se ugrejao i pročistio, a izdiše se na poluotvorena ili skupljena usta.

mlad momak se inhaliraAsmatičari i sport – za ili protiv?

Jedno od redovnih pitanja koje postavljaju asmatičari je – da li ću moži da se bavim sportom? Osobe sa dobro regulisanom astmom, to jest one koje redovno primenjuju propisanu terapiju i pumpice, mogu da žive normalno i mogu se baviti praktično svim sportovima.

Štaviše, postoje aktivnosti koje se naročito preporučuju asmatičarima kako bi ojačali muskulaturu i pluća i predupredili posledice koje bi i nedostatak kondicije naneo već smanjenom kapacitetu organa za disanje. 

Neki od vrhunskih sportista imaju bronhijalnu astmu, a ona ih nije srečila da budu u samom vrhu. Međutim, preporučuje se biranje sportova i aktivnosti koje se obavljaju u prostorijama koje nisu poznate kao čvorište alergena, poput:

  • Tenis/badmington – kod igranja sporta sa reketom imate potpunu kontrolu nad pokretima i umaranjem.
  • Plivanje – topla i vlažna atmosfera koja pritom jača i muskulaturu? Plivanje je savršen sport za asmatičare.
  • Joga – na joga vežbama se najbolje savladava disanje i aktivira veći broj područja u plućima.
  • Hodanje – polusatno hodanje sa smenjivanjem intervala za zagrevanje, brzi hod i hlađenje odlično otvara pluća i poboljšava imunitet.

Pumpice za asmatičare – trenutni i dugoročni kortikosteroidi

Kada je u pitanju astma lečenje i najbolji način da se tegobe drže pod kontrolom je upotrebom terapijski propisanih inhalacija, aerosola i pumpica. Na taj način lek za bronhitis i astmu dolazi u najdirektniji kontakt sa tkivom pluća, odnosno sa bronhijama. 

Međutim, iako pumpice predstavljaju lek izbora za sve obolele od bronhijalne astme, veoma su korisno, a ponekad i preko potrebno pomagalo za starije osobe, gde se redovnom primenom pumpice i održavanjem higijene u kući (i samoj postelji) stara lica čak i u kućnoj nezi mogu oporaviti od teških, opstruktivnih stanja. 

U upotrebi se nalaze dve vrste pumpica, jedna je za redovno – zaštitno svojstvo i dejstvo, i koristi se kako bi se lečili zapaljenski procesi, u najdirektnijem kontaktu sa tkivom bronhija (pumpica je crvene boje).

Druga vrsta pumpica koristi se direktno, u toku napada gušenja i deluje opuštajuće na grč, tj. spazam bronhija (plave je boje i na tržištu se prodaje pod nazivom Ventolin). Poslednjih godina se često primenjuju i lekovi za astmu u vidu aerosola koji predstavljaju kombinaciju ove dve pumpice.

predeli planine zlatiborLečilišta za astmu – kako vreme utiče na bolest pluća?

Kada je u pitanju astma simptomi se kod najvećeg broja pacijenata ispoljavaju u odnosu na vremenske prilike. Na učestalost i pogoršanje tegoba najčešće utiču vlažno vreme, magle i nagle promene vremena.

Hladno vreme i velika vlaga tokom jeseni i sa dolaskom zime, kao i razlike od 15 ili 20 stepeni u danu naročito loše utiču na osobe sa osetljivim disajnim organima.

Usled upalne reakcije, u disajnim putevima dolazi do stiskanja mišića disajnih puteva i pojačanog stvaranja sluzi. To uzrokuje njihovo suženje i otežan protok vazduha, posebno pri izdisaju. Povremeno može doći i do osećaja pritiska u grudima.

Planine i vazdušne banje u Srbiji – spas za asmatičare

Da je naša zemlja bogata destinacijama koje leče dušu i telo govori i sve veći broj stranaca koji odlučuju da nas posete iz potreba medicinskog turizma

To pre svega podrazumeva potražnju destinacija kao što su banje i planine, u čijim izvorima mineralne vode, na svežem vazduhu koji prirodno prečišćava i steriliše ozon ili slanim pećinama – domaći i strani turisti traže lek za bronhitis i astmu, ali i druge tegobe. 

Lekovite banje u Srbiji za asmatičare predstavljaju jednu od omiljenih destinacija koje provereno pomažu u ublažavanju tegoba izazvanih nagomilavanjau sekreta u plućima.

Međutim, i planinski predeli se veoma dobro kotiraju kada je u pitanju lečenje, pre svega astme, ali i drugih tegoba. Zbog mešanja vazdušnih struja (odnosno idealnih nadmorskih visina) mnogo zelenila i vodenih useka – ova planinska mesta ne guše velikom vlažnošću vazduha pa čine idealne preventivne centre i lečilišta za astmu.

Kada je u pitanju astma lečenje može da bude veoma uspešno i iako se radi o hroničnom i nepovratnom oboljenju bronhija, ne mora predstavljati velikog neprijatelja i barijeru u životu. Uz adekvatnu terapiju, radu na poboljšanju imuniteta i kondicije, održavaćete plućne performanse i funkcije u normalia kvalitet života neće se razlikovati od kvaliteta življenja osobe koja nema sličniih tegoba.