Prema definiciji, odnosno članu 21. Zakona o Pio, invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Pored starosne i porodične penzije, u našoj zemlji postoji i pravo na invalidsku penziju. Svi koji ispunjavaju uslove za prevremenu, invalidsku penziju postaju osiguranici države, a sama invalidnost može da nastane kao posledica bolesti, povrede van rada, povrede na radu i profesionalne bolesti. U nastavku teksta pročitajte šta je invalidska penzija i koji zdravstveni problemi je uzrokuju.

Ko ostvaruje pravo na invalidsku penziju?

Prema informacijama Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pravo na invalidsku penziju može da se ostvari u situacijama kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, a ako je:

  • uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža;
  • ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, u kom slučaju je potrebno najmanje pet godina radnog staža kako bi se steklo pravo na invalidsku penziju.

Postoje i izuzeci prilikom prava na ostvarivanje invalidske penzije, a to su osobe kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života. Za osobe do 20 godina, invalidska penzija zahteva najmanje jednu godina staža osiguranja. Za mlađe od 25 godina, potrebno je da osoba ima makar dve godine staža osiguranja, dok je za osobe do 30 godina starosti neophodno tri godine staža osiguranja.

starac na putuUslovi za invalidsku penziju – rigorozna praksa Republike Srbije

Uslovi za invalidsku penziju koji moraju biti ispunjeni kako bi lice steklo pravo na invalidsku penziju jesu – postojanje invalidnosti i postojanje staža osiguranja. Zbog negativne prakse koja je u našoj zemlji bila na snazi do 2003. godine, uslovi za invalidsku penziju su postali rigorozniji, kako bi se smanjile zloupotrebe prilikom dodeljivanja penzija.

Zbog promena Zakona, danas je invalidsku penziju moguće dobiti samo ukoliko osiguranik ostane bez bilo kakve mogućnosti da obavlja bilo koji posao, a ne samo onaj posao koji je do povrede ili bolesti obavljao. To znači da uslovi za invalidsku penziju obuhvataju samo one osobe koje su stoprocentno nesposobne.

Prema Zakonu, u trenutku kada osiguranik dobije invalidsku penziju, on je dužan da u svake tri godine bude podvrgnut kontrolnim pregledima, kako bi se ustanovile moguće promene. Izuzetak od ovog pravila su osobe starije od 58 godina, kao i oni čije dijagnoze ukazuju da se radna sposobnost neće ili ne može promeniti, a koje zahtevaju kućnu negu. Isplata penzije se obustavlja ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane sa obavezne kontrole.

Bolesti za invalidsku penziju – povrede na radu koje uzrokuju penziju

Uslovi za invalidsku penziju uključuju povredu na radu i profesionalne bolesti, koje spadaju u invalidnost, odnosno potpuno odsustvo radne sposobnosti. Takva lica zahtevaju kućnu negu bolesnika i kvalifikuju se za dobijanje invalidske penzije. Bolesti za invalidsku penziju, odnosno povrede na radu uključuju:

  • povredu osiguranika prouzrokovanu neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran;
  • povredu koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, kao i na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad;
  • oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran;
  • povredu koju osiguranik pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti;
  • povreda koju osiguranik pretrpi učestvujući u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarne nepogode, u vojnoj vežbi, na radnom kampu ili takmičenju.

Pored toga, invalidska penzija bolesti kategoriše i kao profesionalne. Profesionalne bolesti su takođe utvrđene Zakonom (član 24.), a odnose se na bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovanje dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

razgovor dva starcaPostupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju

Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi za dobijanje državne pomoći zahtevaju praćenje određenog postupka utvrđenog propisima i regulisanog zakonom. Sam postupak za ostvarivanje prava se pokreće na zahtev osiguranika i potrebno je da se ispune zakonske norme. 

Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi propisuju da se ona isplaćuje do dana prestanka osiguranja.

Kada je u pitanju invalidska penzija dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva. U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Zahtev za ostvarivanje invalidske penzije – papirologija

Pored samog zahteva za ostvarivanje invalidske penzije, o kojem je već bilo reči, prilkom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta za ostvarivanje invalidske penzije, odnosno prava na istu:

  • Obrazac br. 1. izdat od strane izabranog lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, snimci, otpusne liste i dr);
  • Potvrdu o radnom mestu sa opisom poslova koje osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva;
  • Prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu;
  • Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopiju vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka);
  • Dokaz o korišćenju prava, odnosno evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje;
  • Fotokopiju lične karte ili uverenje o prebivalištu (dokaz kojim se potvrđuje identitet;
  • Fotokopiju zdravstvene knjižice;
  • Dokaze o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji – zaključena radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji;
  • Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje ili savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01. januara 2006. godine.)
  • Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) za period obavljanja samostalne delatnosti. Ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. decembra 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. avgusta 2004. godine);
  • Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) izdato za period obavljanja poljoprivredne delatnosti;
  • Dokaz o stažu u inostranstvu.

Pravo na invalidsko osiguranje je regulisano Zakonom, postoje utvrđeni uslovi koje osiguranik treba da ispunjava, a tu su je i detaljan postupak koji se tiče ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Uz kontrolne preglede i rigorozniji pristup prilikom izdavanja ovih penzija, postavljen je i normativni okvir kojeg se treba pridržavati.