Sleep apnea (apneja) predstavlja kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja, uz očuvano unutrašnje disanje, ili pauzu u disanju koja traje između 3 i 10 sekundi. Apneja u spavanju je bolest o kojoj se i dalje malo govori, iako se ne radi o tako retkom poremećaju. Procenjuje se da oko 5% odrasle svetske populacije, a naročito se to odnosi na osobe muškog pola, pati od ovog poremećaja.

Noćne manifestacije ove bolesti u vidu prestanka disanja i “borbe” za vazduh ugrožene osobe, mogu izgledati poprilično dramatično za nekoga ko to posmatra, iako sam bolesnik nije ni svestan apneja. Međutim, uznapredovale apneje mogu uticati na to da se osobe koje pate od ovog poremaćaja bude izmorene i sa osećajem gušenja, a mogu izazvati i brojne druge zdravstvene komplikacije.

Kako se javlja apneja i progres bolesti

Sleep apnea nastaje tokom spavanja kada se smanjuje napetost cele telesne muskulature, pa tako i mišića oko disajnog puta koji tada može biti i kompletno zatvoren. Strujanje vazduha iz nosa se tada ne može probiti do donjih disajnih puteva i nastaje apneja, odnosno prekid disanja.

Razvoj ove bolesti je obično postepen, gotovo neprimetan. Prvi apneja simptomi obično počinju da se javljaju kod bolesnika koje od ranije muči hrakanje, a bolesnici često i nisu svesni svog poremećaja. Lekaru se obično javljaju na nagovor osobe koja je svedok njihovog nemirnog spavanja i poremećenog disanja u spavanju, dok drugi dolaze zbog preterane dnevne pospanosti. Bolesnici se osećaju pospani i nakon 8 ili 10 sati provedenih u snu tokom noći.

Ljudi koje muči apneja u snu, često zadremaju u monotonim situacijama što može biti fatalno ukoliko se, recimo, dogodi za volanom automobila. Tokom vremena kod bolesnika se razvija i progresivni gubitak kognitivnih funkcija što znači da postaju preterano zaboravni, teško se koncentrišu i teže izvršavaju složenije mentalne aktivnosti.

Pacijent u bolnickom krevetuTakođe, bolesnici koji imaju apneju su u povećanom riziku od moždanog udara, fibrilacije srčanih komora, povišenog krvnog pritiska i srčanog zastoja. Kod nelečenih slučajeva javljaju se i centralne apneje gde mozak bolesnika daje naloge za zaustavljanje disanja, pa dolazi do potpunog gubitka kiseonika.

Faktori rizika zbog kojih nastaje apneja u snu

Sve ono što povećava verovatnoću da se kod neke osobe razviju apneja simptomi, mogu se identifikovati kao faktori rizika. U najčešće faktore rizika za pojavu apneje spadaju:

  • anatomske anomalije – osobe sa manjim promerom gornjih disajnih puteva češće obolevaju
  • pol – razlog nije poznat, ali je činjenica da je rizik za razvoj apneje skoro dvostruko veći kod muškaraca nego kod žena
  • uzrast – najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina
  • telesna težina – gojazni ljudi imaju oko 6 puta veće šanse za nastanak apneje nego ljudi koji održavaju normalnu telesnu težinu
  • pušenje – pušači imaju 3 puta veće šanse da obole od ove bolesti
  • hrkanje – ljudi koji imaju problem sa hrkanjem u snu su izloženiji nastanku apneje u snu
  • začepljen nos – ljudi koji imaju devijaciju ili začepljen nos tokom spavanja imaju oko 2 puta veći rizik za pojavu apneje u spavanju

Sleep apnea dijagnostika

Dijagnoza ove bolesti se postavlja u laboratoriji za poremećaje spavanja i to uz pomoć polisomnografskog snimanja. Pretraga je potpuno bezbolna, a postupak kada je u pitanju sleep apnea test je takav da se nekoliko tankih žica prilepi na gornju usnu i grudni koš bolesnika i on spava u bolničkom krevetu u apartmanu uz uređaj koji beleži i kasnije kompjuterski analizira sve potrebne parametre za procenu stanja disajnih puteva tokom spavanja, kao i težinu same bolesti.

Nakon što se završi sleep apnea dijagnostika i postavi dijagnoza obično je potrebno da se obavi i otorinolaringološki pregled radi utvrđivanja eventualnih anomalija orofaringealnog otvora i nosa, kao i da bi se ustanovilo da li postoji potreba za eventualnom hirurškom intervencijom.

Sleep apnea lečenje ove bolesti

Ukoliko se adekvatno ne leči, ova bolest uglavnom ima hronični, a ponekad i progresivni tok što znači da su bolesnici preko dana sve pospaniji, poteškoće s memorijom sve su veće, a rastu i rizici od potencijalnih komplikacija. Bolesnicima se savetuje da ne konzumiraju alkohol u poslepodnevnim i večernjim satima jer on pogoršava apneje.

Ukoliko se apneje javljaju samo kod spavanja na leđima, bolesnicima se savetuje da za leđni deo pidžame prišiju neki predmet koji će im tokom noći smetati i tako ih onemogućavati da spavaju u neželjenom položaju. Redukcija prekomerne telesne težine se preporučuje svim bolesnicima sa opstruktivnim apnejičkim sindromom. Kod značajnih anatomskih deformacija savetuje se operativna korekcija ili nošenje oralnih aplikacija.

Jedini efikasni način lečenja srednje teških i težih oblika apneja u spavanju, mada se poslednjih godina po vodećim svetskim autoritetima preporučuje i za blaže oblike apneje, jeste primena uređaja sa kontinuiranim pozitivnim pritiskom – CPAP uređaja (Continuous Positive Airway Pressure).

Sleep apnea aparat koji može da pomogne pacijentima

CPAP uređaj se sastoji od male turbine koja stvara pozitivni pritisak vazduha koji struji preko maske na lice pacijenta. Time se disajni put održava stalno otvorenim. Radi se o sofisticiranom uređaju koji radi gotovo bešumno i komforan je za bolesnika.

Sami bolesnici s apnejičkim sindromom rado upotrebljavaju ovaj aparat za apneju jer uz CPAP spavaju mirno, bez osećaja gušenja i bude se odmorni. Već nakon nekoliko noći primene CPAP-a aparata pacijenti prestaju da budu pospani tokom dana, popravljaju im se kognitivne funkcije (pamćenje i koncentracija), normalizuje im se krvni pritisak, a mnogi od njih lakše gube preteranu telesnu težinu.

Korišćenjem CPAP uređaja pacijenti mogu slobodno da upravljaju motornim vozilima i mašinama na poslu što se inače ne preporučuje nelečenim pacijentima s povećanom dnevnom pospanošću.Takođe, ukoliko se sleep apnea aparat redovno primenjuje noću smanjuje se i rizik od oksidativnog stresa kojeg uzrokuju učestale apneje tokom noći. Time se smanjuju i svi hronični rizici poput onog od moždanog udara, povišenog krvnog pritiska, fibrilacije komora i srčanog zastoja.

Važno je ovoj bolesti ozbiljno pristupiti i ne uzimati je zdravo za gotovo. Hrkanje samo po sebi može da bude iritirajuće, ali nije opasno sve dok vam ne remeti san. Problem je znatno veći ukoliko se uz to javlja i apneja, tj. povremni prekid disanja, pa je zbog toga izuzetno bitno da se osoba koja oseti prve simptome javi svom lekaru, kako bi se na vreme počelo sa lečenjem.