Detaljne laboratorijske analize nisu nepoznanica kada kada nam je potreban uvid u širok spektar stanja naših unutrašnjih organa i procesa koji se u njima odvijaju. 

Laboratorijske analize, a pre svega uzorci krvi, danas se obavljaju rutinski i traju veoma kratko, a bolna nelagodnost je svedena na minimum.

Specifične analize krvi uzima za to stručan, laboratoriski kadar a najsavremenija oprema obrađuje uzorke i priprema pouzadne rezultate. Neretko je moguće rezultate slati i u druge države na analizu i tako dobiti potpuniji uvid u zdravstveno stanje ili dobiti drugo mišljenje.

Jedna od tih specifičnih analiza gde se vidi važnost kvalitetne tehnologije i lekarskog poznavanja materije jesu i analize krvi u kojima se traže tumor markeri.

Šta su tumor markeri?

Tumorski markeri ili tumor markeri su supstance koje proizvode skvamozne ili obolele ćelije na nekom organu a ali i zdrave, normalne ćelije – samo u mnogo manjoj količini i to za urok obično ima tek benigni poremećaj u radu nekog organa.

Ove supstance proizvodi ili sam karcinom ili organizam pacijenta kao odgovor na prisustvo karcinoma. Tumor markeri iako se nalaze unutar ćelija, takođe cirkulišu i u krvi.

Hajde da malo bolje naučimo kako tumor utiče na naše organe. 

Tumor može da postane svaka ćelija u organizmu koja ima abnormalno vreme deobe i umnožavanja. Bilo koja ćelija u organizmu može podleći ovakvoj poliferaciji ali ono što je karakteristično za tumorske ćelije jeste:

  1. Autonomni rast
  2. Nediferenciranost i primitivna građa
  3. Infiltrativni rast
  4. Promenjen metabolizam
  5. Sposobnost metastaziranja

Čime smo uslovili razvoj tumora?

Poremećene aktivnosti proteina koji ključnu ulogu u regulaciji svih ćelijskih procesa kao što su ćelijske signalizacije i kontrola apoptoze – stopiranja bolesti.

Kada se poremeti regulacija proliferacije (normalne diferencijacije i umnožavanja ćelija) kod višećelijskih organizma (čoveka, životinja…) dolazi do nekontrolisane nekontorlisane deobe i širenja “sporne” ćelije po čitavom organu šro ometa normalne funkcije zdravih ćelija.

Čemu koriste tumor markeri?

Tumor makeri se uglavnom se ne koriste za dijagnozu i skrining. Postojanje karcinoma se može potvrditi jedino biopsijom. Međutim, velika je uloga koju imaju tumor markeri u otkrivanju izvora primarnog karcinoma kod pacijenata bez prethodne istorije kao i u ranom otkrivanju recidiva tumora kod ljudi koji su se već borili sa ovim stanjem. 

Tumor markeri se koriste i kao pomoć pri postavljanju dijagnoze i proceni stadijuma bolesti, u predviđanju toka bolesti ali i u planiranju i praćenju terapije, odnosno predviđanju odgovora skvamoznih ćelija na terapiju.

Šta su tumor markeri koji se označavaju kao idealni? O čemu se tu zapravo radi?

  1. Tumor koji se je dovoljno specifičan da re na vreme prepozna i ukaže na tačnu vrstu karcinoma smatra se “idealnom” situacijom. 
  2. On takođe mora da poseduje dovoljnu osetljivost odnosno – da dovoljnu količinu tečnosti tečnostima i u ranim stadijumima bolesti kako bi se na vreme otkrio (kako bi tumor markeri uspeli da ga identifikuju).
  3. Količina tečnosti koju luči bi morala da bude proporcionalna veličini tumorske ćelije  koja ga sekretuje, kako bi se stekao uvid u njegov razvoj.

Nažalost, idealani tumor marker ne postoji.

Iako u teoriji postoje mogućnosti za razvoj ovakve vrste tumora, nijedan do sada poznat tumor marker nije 100% specifičan, niti je 100% osetljiv (jer se ne može detektovati u svim stadijumima bolesti, posebno u početnom). 

I pored ovih “nedostataka”, tumor markeri se svakodnevno određuju u laboratorijskoj praksi i niko ne može da porekne njihovu korisnost za detektovanje i praćenje bolesti.

Šta još treba znati kod određivanja tumor markera?

Kada govorimo o tome šta su tumor markeri, govorimo o supstancama koje najčešće luče maligne ćelije, mada je moguće i njihovo stvaranje od strane zdravih ćelija kao odgovor na tumorsko tkivo.

Povećane vrednosti odnosno poviseni tumor markeri moraju biti perzistentni pri ponavljanim analizama krvi – kako bi se dijagnoza na kancer uopšte postavila.

Upravo serijsko određivanje tumor markera obezbeđuje detekciju lažno pozitivnih vrednosti usled prolaznog povećanja. Ukoliko je to moguće, sva ponavljanja bi treblo da obavlja ista laboratorija preko istog testa.

Pojedinačne vrednosti nisu od velikog značaja jer u raznim nemalignim stanjima dolazi do povećanja vrednosti tumor markera ali su ta povećanja prolazna.

Tumor markeri koji se koriste u kliničkoj praksi

Tumor markeri se mogu tražiti u brojnim tkivima i uzorcima; to mogu mogu biti enzimi, specifični proteini, različiti antigeni, hormoni ali i specifični receptori i sl. 

Povišeni tumor markeri mogu biti uzorkovani iz krvi, mokraće, stolice, ali i u samim tumorskim tkivima, kao i u najrazličitijim telesnim tečnostima ljudi obolelih od malignih bolesti.

Danas je otkriveno preko 100 različitih tumor markera, ali se u laboratorijskoj praksi za sada koristi oko dvadesetak. Neki tumor markeri povezuju se sa samo jednim tipom maligniteta, dok neki drugi mogu biti povezani sa više različitih tipova tumorskog tkiva.

  1. Tumor markeri AFP – tumor markeri za jetru i (ređe) reproduktivne organe

Kod zdravih odraslih osoba tumor markeri AFP su prisutni u minimalnim količinama ili ih uopšte nema. Međutim, maligne ćelije karcinoma jetre, embrionalni tumori testisa, ovarijuma i uterusa intenzivno sintetišu i produkuju AFP (alfa-fetoprotein).

Najveća dijagnostička vrednost AFP-a je kao tumor markeri za jetru, u potvrđivanju primarnog karcinoma jetre, a od značaja su i njegovi pokazatelji u terapiji, nakon intervencija na ovom organu.

  1. β-2-mikroglobulin (β-2MG) – tumor markeri bubrega i bubrežne funkcije

Nivo β-2MG u bubrezima zdravih osoba je obično konstantan jer se normalno razgrađuje, filtrira i na kraju izbacuje – dok se kod oštećene funkcije bubrega nivo nivo β-2MG povećava.

  1. β-humani horioni gonadotropin (β-HCG) – tumor markeri jajnika i materice

Ovi tumor markeri su od posebnog značaja u dijagnostici horiokarcinoma – najagresivnijih karcinoma u ljudskom telu. Intenzivno se stvara u i u ćelijama malignih teratoma materice, ovarijuma i ponekad testisa.

β-HCG normalno sintetiše placenta od 9. dana trudnoće pa na dalje.

Tumor marker koji se obeležava sa CA- 125 ukazuje na stvaranje velikih količina kancerozne tečnosti u ovarijuma.

  1. CEA tumor marker vrednosti pankreasa i debelog creva – karcinomembriogeni antigen

Membriogeni enzimi se fiziološki stvaraju u tkivu fetusa i u velikoj količini su prisutni u fetalnoj krvi. Nakon rođenja bebe, nivo CEA tumor marker vrednosti opada.

U krvi zdrave, odrasle osobe ga nema ili je prisutan u veoma niskim količinama. Ukoliko je u krvi CEA marker povišen od velikog značaja potvrđivanje daljeg maligniteta pankreasa, bilijarnog trakta i kolona.

CEA marker povišem može biti i u tipu CA50 i to kod pacijenata sa benignim bolestima pankreasa i cirozom jetre. Koristi se za praćenje bolesnika sa karcinomom pankreasa i prilikom analiza potrebnih za pripremu presađivanja organa.

  1. CA 15-3 – tumor markeri dojki

CA 15-3 tumor markeri se koriste u dijagnostici karcinoma dojke, kada su u 80% slučajeva povišene vrednosti. Posebno je značajna primena ovog tumorskog markera u postterapijskom praćenju, zbog toga što povišene ili snižene vrednosti koreliraju sa progresijom, odnosno regresijom bolesti.

  1. CA 72-4 – tumor marker želuca

CA 72-4 se najviše izlučuje kod pacijenata sa karcinomom želuca. Pad koncentracije CA 72-4 nakon hirurške intervencije ukazuje da je maligno tkivo uklonjeno, dok je njegov nagli porast u serumu povezan sa povratkom bolesti ili metastazama.

Hormoni i proteini koji se prate tokom analize nekih tumor markera

Akivnost i stanje bolesti kao što je kancer može se pratiti i prisutnošću nekih hormona i proteina koji učestvuju u ćelijskom metabolizmu. 

Neuravnotežene i poremećene jedinice ovih seruma u uzorcima kod nekih tkiva bolje i konkretnije ukazuju na postojanje degenerativnih ćelija.

  1. Citokeratin (Cyfra) fragment 21-1 – tumor markeri kojim se prate karcinomi pluća

Tumor markeri Citokeratin fragment 21-1 koriste se za praćenje mirkocelularnog karcinoma pluća. Povišeni tumor markeri ove grupe mogu ukazivati benig i na benigna stanja kakva su inflamacija i fibroza pluća.

  1. Tumor markeri PSA, PAP i PCA3 – specifični antigeni za prostatu

PSA tumor markeri su specifični za prostatu – ali ne uvek i za karcinom.

Tumor markeri PSA u serumu pacijenata sa malignim tumorom se smanjuju paralelno sa porastom koncentracije ukupnog PSA. Umereno povišena koncentracija PSA u serumu prisutna je kod benignih bolesti prostate kao što su upala i hiperplazija prostate.

Prostatična kisela fosfataza (PAP)

U krvi zdravih osoba muškog pola, fosfatazni ostaci se nalaze u neznatnoj količini. Kada je povišena aktivnost ovog enzima, obično se rade dalji testovi koji bi potvrsili dijagnozu karcinoma prostate.

Specifičnost PAP ostatka u odnosu na PSA je veća količina već u ranom stadijumu bolesti. PAP ima i malo drugačiju dijagnostičku osetlljivost nego PSA. Nakon prostatektomije aktivnost PAP je nemerljiva, ali u slučaju recidiva ili metastaza aktivnost raste.

Povišeni tumor markeri PAP se sreću kod bolesnika sa karcinomom testisa, leukemijom, limfomima, kao i u benignim bolestima prostate, osteoporozom, cirozom jetre i plućnom embolijom.

PCA3 je prostata-specifičan gen koji je visoko eksprimiran u ćelijama karcinoma prostate. 

To je genetski parametar, koji se određuje iz prvog urina i značajno doprinosi smanjenju broja nepotrebnih biopsija u postupku dijagnoze karcinoma prostate.

  1. Stanje tireoglobulina (TG) – tumor markeri štitne žlezde

Tireoglobulin predstavlja glikoprotein koji se nalazi u štitnoj žlezdi, a u krvi se nalazi u vrlo malim količinama. Međutim, ukoliko maligni proces narušava strukturu štitne žlezde, tireoglobulin se pojačano oslobađa u krv i njegova koncentracija raste. 

Stanja kalcitonina takođe deluju kao pomoćni tumor markeri štitne žlezde.

Kalcitonin je hormon kog sintetišu parafolikularne ćelije (C ćelije) štitne žlezde. Povišene vrednosti kalcitonina se sreću kod pacijenata sa medularnim karcinomom štitne žlezde.

  1. Tkivni polipeptidni antigen (TPA) – keratinski antigeni koji ukazuju na kancer

TPA predstavlja keratinski antigen koji se nalazi u većini tumorskih epitelnih ćelija, serumu i membranama. Tumor markeri sa povišenim vrednostima polipeptidnih gena obično su pronađeni kod pacijenata sa karcinomom pluća, dojke, rektuma, jajnika i bešike. 

Ovi tumor markeri se obično koriste za praćenje pacijena sa karcinomom mokraćne bešike jer se keratinski ostaci zadržavaju najpre u mokraći.

  1. Neuron specifična enolaza (NSE) – tumor markeri neuroblastoma

Tumor makeri pod nazivom NSE predstavljaju glikolitičke enzime koji se nalazi u ćelijama centralnog i perifernog nervnog sistema. 

Aktivnost ovog enzima raste kod pacijenata sa neuroblastomom, ali i karcinomom pluća – zbog nedovoljnog prijema i cirkilacije kiseonika. 

Retka je ali ne i isključena povećana aktivnost NSE  enzima i kod pacijenata sa malignim tumorima bubrega, testisa, pankreasa i melanomom. Često ga nazivaju i markerom izbora.

Povišeni tumor markeri NSE enzima prate uspešnost terapije, proliferacije i prognozu bolesti najpre pacijenata sa neuroblastomom i karcinomom pluća.

  1. S-100 – tumor markeri za melanom

Enzim S-100 se normalno se nalazi u ćelijama i tkivima kože. Povišene vrednosti su prisutne u serumu pacijenata sa melanomom i to u udaljenim metastazama. Njegova koncentracija se određuje nakon operacije melanoma i nakon primenjene hemioterapije.

  1. SCCA – Antigen karcinoma skvamoznih ćelija uterusa

Nivo SCCA u serumu raste kod pacijenatkinja sa karcinomom, ondosno sa skvamoznim ćelijama cerviksa i korpusa uterusa. Zastupljenost SCCA korelira sa stepenom bolesti i klinički jeznačajan u prognozi i detektovanju metastaza ili napretka cervikalnog i uterusnog karcinoma.

Povećane koncentracije SCCA mogu da se nađu i u karcinomima skvamoznih ćelija pluća, ezofagusa i anusa. Umereno povećane vrednosti se nalaze u nekim benignim stanjima kao što su:

  • renalna isuficijencija i 
  • ginekološki poremećaji
  1. Bence-Jones-ov protein (BJP) – tumor markeri za mulipli mijelomom

Bence-Jones-ov protein je paraprotein koji sintetišu imunociti u nekim patološkim stanjima, nazvan po naučnicima koji su ga sintetisali. Njegovo prisustvo u mokraći ukazuje na maligne promene imunocita. Koristi se kao marker izbora za dijagnozu ili praćenje bolesnika sa multiplim mijelomom.

  1. Humani epididimis protein 4 (HE4) za kombinovana ispitivanja tumora jajnika

Tumor markeri HE4 su pouzdani markeri rane detekcije i praćenja karcinoma ovarijuma. Normalno tkivo ovarijuma sekretuje male količine ovog proteina. 

Kada se tumor markeri HE4 kombinuju sa ispitivanjem koncentracije CA 125, znatno se povećava senzitivnost i uspešnost za detekciju karcinoma ovarijuma.

Visoka koncentracija HE4 sa visokom koncentracijom CA 125 u cirkulaciji ukazuje na karcinom ovarijuma, dok porast CA 125 bez porasta HE4 ukazuje na benigne promene ovarijuma. 

Porast HE4 bez porasta CA 125 ukazuje ili na ovarijalne ili na druge tipove karcinoma (npr. endomerijum).

Infuizja za davanje bolesniku u bolniziKako tumor markeri doprinose u otkrivanju i lečenju raka?

Tumor markeri nam koriste da otkrijemo i postavimo dijagnozu raka, ali nam pomažu i da pratimo efekat terapije. Iako povišeni tumor markeri obično ukazuje na prisustvo raka, to nije dovoljan dokaz za postavljanje dijagnoze

Tumor markeri vrednosti mogu i te kako menjti, stoga je važno kombinovati ih sa drugim testovima i dijagnostičkim procedurama, kao što je biopsija, uvođenje hormona i drugih enzima u uzete uzorke.

Tumor markeri referentne vrednosti shodno terapiji mogu i smanjiti – što je obično znak efikasnosti terapije. U slučaju da se vrednost ne menja ili je primećen porast vrednosti, moguće je da kancer ne reaguje na primenjenu terapiju.

Tumor markeri su veoma korisni i kod ljudi koji su preležali malignu bolest i završili lečenje, kao povremena i iz preventivnih razloga odrađena kontrola. Na ovaj način se mogu uveriti da recidiva inicijane bolesti nema.